16.2.2006.. Proizvodnjom meda u mrkonjikoj optini bavi se oko 200 pelara, koji godinje proizvedu dvadesetak tona kvalitetnog i ekoloki istog meda.
Jedan od uzornijih pelara je Zoran Tomi iz Graca, naselja udaljenog dvadesetak kilometara od Mrkonji Grada.
- Pelarenjem se bavim osam godina i ima 80 drutava. U pelinjak sam uloio dosta novca i rada - kae Tomi.
On je istakao da se sve odvija kako je predvidio i da je jedini problem plasman meda.
- U Mrkonji Gradu nema organizovanog otkupa, to je veliki problem za pelare, jer je na med kvalitetan i ekoloki ist. Po kvalitetu jedan od najboljih na prostoru prethodne Jugoslavije - tvrdi Zoran Tomi.
Prema njegovim rijeima, pelarima obraz "kaljaju" "divlji" pelari koji proizvode i po dosta nioj cijeni prodaju med sumnjivog kvaliteta i porijekla. Zabrinjavajue je kae on da nema inspekcijske kontrole meda i da drava nema dovoljno interesovanja da pomogne razvoj pelarstva, koje moe biti znaajna razvojna ansa.
- Razmiljam o proirenju pelinjaka, ali to zavisi od toga da li u uspjeti da obezbijedim trite za prodaju. Oekujem da u ove godine imati oko tonu meda - kae Tomi.
Duan Milun ima pelinjak u aavici, naselju na nadmorskoj visini od 700 metara.
- Imam 50 drutava, a pelarenjem se bavim petnaestak godina. Podruje aavice odlino je za pelarenje u ljetom periodu, jer su panjaci i livade pune "pae" za pele - kae Milun.
Dodaje da problem predstavlja zimski period, poto su zime u ovom kraju otre i duge i da e zbog toga uskoro svoje "jato" preseliti u toplije krajeve.
Milun istie da nema veih problema s plasmanom meda, jer ima ustaljene kupce iz svog i okolnih sela. Tvrdi da bi mogao da proda i duplo veu koliinu meda, da ima.
Radoslav Gai ima manji pelinjak u centru Mrkonji Grada i med iskljuivo proizvodi za vlastite potrebe.
- U naem kraju nema industrijskih postrojenja i drugih zagaivaa prirode, pa je ovo podruje kao stvoreno za pelarenje i proizvodnju ekoloki istog meda - veli Gai. On je naglasio da je na institucijama drave da obezbijede standardizaciju kvaliteta proizvoda od meda, ime bi se omoguio izvoz proizvoda od pela.
Inae, da se razmilja o organskoj sertifikaciji proizvoda od meda, pelare je upoznao mr Goran Mirjani sa Poljoprivrednog fakulteta iz Banje Luke.
- to se tie organske sertifikacije, u BiH ima dosta pelara koji su uli u taj proces. Ve je jedan pelar iz okoline Bihaa dobio odgovarajui sertifikat za svoje proizvode. Nadam se da e se uskoro i pelari sa podruja mrkonjike optine poeti baviti ovim vidom proizvodnje meda. U svijetu se samo sedam odsto pelara bavi takvom proizvodnjom - tvrdi mr Mirjani.
SAVJETOVANjE
Na savjetovanju za pelare, koje je organizovalo Udruenje pelara iz Mrkonji Grada, mr Gojko Mirjani naglasio je potrebu stalnog obrazovanja pelara. Tako se, kae, pelari edukuju za savremene metode u proizvodnji meda. Naveo je i sluaj Hrvatske, gdje se verifikovanim kolama za pelare obezbjeuje da oni dobiju zvanino zanimanje pelar, sa srednjom strunom spremom. Tako obrazovani pelari nemaju razloga da se plae konkurencije ulaskom u Evropsku zajednicu.
Slobodan Daki, "Glas Srpske" 16.2.2006
mrkonjic-grad.com sa zahtjevom da uklonimo neprimjereni komentar.