23.10.2018..Негдје седамдесетих година прошлог вијека, у лијепа безбрижна времена, као омладинци смо у Тријебову за сваки празник одржавали приредбе, где смо уз пјесму и игру помало глумили - изводећи скечеве. Скечеве смо најчешће разрађивали од неке смијешне догодовштине или ријечи из села. Потрудићу се да их се што више сјетим и пренесем у Сјећања. Ево прве!
Дошло прољеће а сањим и вријеме за орање и сијање, већина оре а Роса зове снашу Јању и говори јој "снашо зови Кајзу да оремо њиву да посијемо куруза, чиме ћемо одранити крме за угодину" а Јања ће: "нећемо баба ништа орати има пара немој да се за то сикираш". И тако је Роса више пута понављала, а и снаша исто њој.
Кад је дошло вријеме да се дају курузи крмадима, Роса вели; "снашо, јеботе ко те створио, шта ћемо сада давати крмцима", а снаша донесе пара па даје Роси: "на баба па иди у задругу и купи куруза колико оћеш".
Оде Роса у задругу, тражи куруза, ал Николица каже да нема куруза, врати се Роса кући па зове снашу! "снашо, снашо оде вамо", кад је Јања дошла, баци Роса паре пред крме, ал крме и негледа, а Роса ће: "ето снашо, шта ћемо сад, неће крме пара".
Autor: Драгомир Милић